Dve Marije

čula je poznati zvuk porukice na telefonu.. na brzinu je kliknula na nju i pročitala.. on dolazi na nedelju dana.. objasniće joj sve kada se vide.. dva mača radosti i bola su je presekla.. istovremeno..

dok se spremala milion slika joj se vrtelo po glavi, milion rečenica koje bi mu rekla, kada bi bilo prilike..

nazvala je dragog i rekla mu, nemoj da dolaziš večeras..

bela majica i beli top, sasvim opušteno, prikrivala je drhtanje ruku, i srca.. ključevi, podzemna, krenula je..

otvara joj vrata, džo je tu, hej džo gde si, lepo videti te opet, govori joj, kako lepo izgledaš, ne može da prikrije osećaje, znala je za to od ranije, još od kad su svo troje bili na žurci a ona igrala sa njim.. džo odlazi, zna da bi joj tražio telefon, J. se pozdravlja sa drugom..

ostaju sami..

gleda ga dok secka masline, sušene paradajze, bele kockice sira..

čuje ga da joj priča nešto, a onda postaje svesna.. moguće da ću otići na mesec dana u nemačku na neku obuku, a zatim direktno odatle, na pet meseci prakse u nekoj evropskoj zemlji, još ne znam kojoj.. videću da li će to da mi se dopadne.. možda se vratim ranije, ko zna.. u sebi broji, februar, maj.. septembar.. radujem se zbog tebe govori mu, to zvuči zaista dobro, ianako ovde ne propuštaš ništa (osim mene, pomišlja ali ne izgovara to..)..

stavlja pastu u ključalu vodu, govori joj da sedne za sto, želi da je posluži, kao uvek.. džentlmen, na neki svoj specifičan način..

priča mu novosti sa svoje strane, izgleda kao da se nisu videli jako dugo, mada je prošlo tek par dana više od dve nedelje..

odlaze do video kluba, uzimaju neki film, sofa ih prima kao i uvek, grli je, to je tako prijatno..

film im nekako traje previše dugo, pušta neku tihu muziku nakon toga.. govori mu, znaš, nisam bila svesna šta osećam prema tebi, dok nisi otišao.. i to mi je čudno.. uvek sam te stavljala u folder - prijatelji, jer, znaš zbog godina itd.. ali, nešto se pormenilo.. jako mi je lepo sa tobom.. i meni sa tobom, govori joj.. znam da ovo nema nikakve budućnosti, zbog toga, ili bilo čega.. sve što imamo je, ovaj trenutak sada.. ljubi je.. dugo.. ona pokušava da uvuče ruku ispod njegove majice.. on skida košulju, gledajući je.. ljubi joj vrat, miluje kožu stomaka, leđa.. bez plana, bez znaka stop.. sledeće gledanje na sat, pola tri.. njegove usplamtele oči i crvene usne ostaće joj zauvek zarivene u sećanje. spuštaju se na krevet zagrljeni, reči uopšte nisu potrebne.

ujutru ustaje prva, budi ga, odlazim.. javiću ti se kasnije, kaže joj i privlači je u svoj zagrljaj..

miris mora u vazduhu, staje na benzinskoj pumpi da uzme gorivo.. oseća neki mir u telu, i ogromnu buru u srcu.. i duši.. videće se danas sa dragim, kako da mu kaže sve..  i zar će ga zaista videti tek u septembru..

ulazi u stan, sve je isto, i ništa više nije isto... podvlači se pod jorgan, bez tuširanja, sa njegovim dodirima na sebi, sa svim njegovim na sebi....

nakon par sati budi je njegov sms, kako je, kako je stigla, kada je otišla.. možda će se videti u ponedeljak uveče, poziva je na večeru ako bude uspeo.. volela bi to, odgovara mu...

cuje se telefonom sa dragim, boja njegovog glasa govori joj da on nekako zna, oseća..

uključuje kompjuter, pušta depechovce, prija joj dejvidov glas, kucka nešto u text editoru, pritiska objavi.... iako nije sigurna da bi trebalo to da učini..........

napolju sunce se probija kroz oblake...........